Dragi moji i drage moje želim sa vama da podelim svoje iskustvo u gubljenju kilograma i na taj način pomognem u buđenju svesti bar nekome. Smatraću tada da je sve ovo i imalo nekog smisla. Mislim da toliko dugujem sebi i vama.

Sanela pobedila samu sebe

Kao mala imala sam manji problem sa kilogramima, ali to nije bilo ništa preterano. Kada sam počela da se bavim aktivno sportom sve je dobilo drugu dimenziju i celu osnovnu školu sam izgledala fenomenalno. U drugoj godini srednje škole sam zbog obaveza prestala da treniram i tada nastaju pravi problemi – kilogrami su počeli polako da se nagomilavaju. Zanimljivo je da sam tada bila kao u nekom začaranom krugu i da mi to tada uopšte nije smetalo, a o kompleksima i da ne govorim. Tada se nakupio višak od 10 kilograma – što ja kažem u žargonu “zacementirao” i to je tako trajalo i u periodu fakulteta a i posdiplomskih studija… Jednostavno mi svest o potrebi da se menjam tada nije bila razvijena i to je bilo to. Onda dolazi vreme kada težina počinje da mi smeta jer sam završila sa obavezama oko ispita, knjiga i slično. U početku sam kao i većina ljudi sa problemom viška težine, tragala za rešenjem koje bi podrazumevalo da mogu da jedem i da ne vežbam, a ostalo nije bitno, samo je bitno da – kilogrami nestanu! Počela sam sa dijetama. Jedna dijeta pa gubitak 10 kilograma, pa onda 12 kilograma, pa onda opet dijeta -10 kilograma pa opet 12 kilograma. I tako sam vam ja bila u začaranom krugu i postajala sve nezadovoljnija i nezadovoljnija.

Prvi dobar potez u pravom smeru je bio početak vođenja dnevnika na forumu berk-s.ru-a (korisničko ime – ela), a loš potez – izbor za mene neodgovarajuće dijete (UN dijeta). Bila sam svedok da mnogi na forumu koji su počinjali sa UN dijetom nisu je doveli do kraja. Ili su, posle iskustva drugih, odustajali od ove dijete (strah od jo-jo efekta), ili pak izdržli do kraja ali su im se kasnije kilogrami vratili a bilo je i onih koji su jednostavno nestali sa foruma. Ja sam uspela da izgubim 8 kilograma za tri meseca. Međutim, posle toga, iako sam imala smanjen kolorijski unos kilograme sam vratila brzinom munje! Jo-jo efekat je učinio svoje.

E onda je došlo do jednog CVAK! u mojoj glavi i stvari su počele da se menjaju. Shvatila sam ono što svi mi odlično znamo a to je potreba da se zdravo hranimo i vežbamo. Zato sam napravila plan a na prvom mestu mi je bilo odvikavanje od slatkiša koje sam neizmerno volela. Prvo sam ih jela svaki drugi, pa svaki treći dan pa jednom nedeljno, a sada nemam potrebu uopšte. To mi je bio porok koji me je uništavao i sada najzad uklonjen. Duga je to borba bila dok mi je organizam poverovao da ga više neću mučiti već mu davati ono što mu treba i kad mu treba. Takođe sam uplatila aerobik i krenula bez mogućnosti odustajanja. Kada bih pomislila na odustajanje rekla bih sebi da me to vraća nazad tamo gde nisam srećna i da ne želim da budem tamo.

Dosta vezbanjaI pored smanjenih slatkiša vaga je otišla u i dugo ostala na 70 kilograma čak puna tri meseca vežbanja! To su mi bile tantalove muke, ali sam znala da je to pravi put, da je sve drugo zabluda koja kratko traje. Kada sam prevazišla fazu odvikavanja od slatkiša i redovnog vežbanja krenula sam sa pet obroka dnevno. Obavezno voće u 12h i 18h, doručak jači proteinski, ručak kuvano sa dosta salate, večera oko 21h obavezno neki lakši protein. I toga sam se pridržavala. Moj jelovnik je izgledao i izgleda ovako:

  • Doručak – Prženo jaje i jogurt, kriška hleba ili integralno pecivo, šunka i šolja mleka.
  • Užina – Voće.
  • Ručak – Kuvano povrće ili meso sa puno salate i kriška hleba.
  • Užina – Voće.
  • Večera – Salata i sir (ili mleko), ili piletina i sir.

Kilogrami nisu spadali, ali zato sam je bila puna energije, srećna što sam konačno na pravom putu zdravog šivota.

Posle punih godinu dana vežbanja aerobika i 5 obaveznih obroka dnevno ja sam 8 kg mršavija i izgledam bolje nego ikad. Kilogrami su otišli i nema ih više, telo je zategnuto jer je vežbanje učinilo svoje, a ja se osećam sjajno.

Sada moj jelovnik izgleda slično kao i pre samo što ponekad priuštim sebi neku poslasticu – možda jednom nedeljno (iako realno nemam potrebu za tim). Organizam se očistio od otrova i šecer prepoznaje kao nešto nepoželjno.

Moj savet je: Ne idite ni u kakve krajnosti, svašta se piše u dijetama i svako ubaci neku svoju teoriju da bi se razlikovao po nečemu. Jednostavno se hranite i redovno vežbajte. Vremenom organizam sam stvara potrebu za fizičkom aktivnošću i sam vas na to podseća.

Zato vas molim ne bežite od onoga što je sigurno rešenje, ne pravite nagle nego postepene rezove, vežbajte obavezno i nemojte imati dilemu oko toga. Znam da nisam izmislila toplu vodu, ali zaista je tako, ne može drugačije i to je jedina prava istina.

Ne živite u zabludi, ne lažite sebe već pogledajte istinu u oči, porazgovarajte sami sa sobom i recite: ovo je ogledalo mog karaktera, ovo je nešto što ne zavisi ni od šefa, ni direktora, ni bilo koga, već samo od mene. Znam koliko mi je smetalo kada nisam mogla da obučem gardarobu koja mi se sviđa, kada dođe leto a ja haljinicama rekla zbogom, kada pomislim na kupaći kostim… A trebalo je samo jedno NEĆU i sve bi dobilo drugi smisao kao što je sada ceo moj život dobio.

Nadam se da sam bar nekog navela na razmišljanje i onda je ovo moje pisanje dobilo svoj pravi smisao i već unapred znajte da sam srećna zbog toga.

Sanela Krstić