Realno je reći da većina nas voli grickalice. Male, sitne, ukusne stvarčice koje trpamo u usta u prolazu ne razmišljajući previše koliko su dobre za naše zdravlje i liniju. Sledeći članak će vam pomoći da zadovoljite potrebu da ponekad i gricnete nešto ali da to bude zdravo i korisno za vaš organizam.

Čemu reći NE a čemu DA

Recite ne: čipsu, smokiju, slanim štapićima, čokoladicama i raznim slatkim šećernim tablama.

Ali zato recite DA – lešnicima, suncokretu, orasima, različitim semenčicama… Sledi lista najzdravijih grickalica i šta je to što ih stavlja na počasno mesto NAJ grickalica:

Lešnici i pinjoli protiv stresa i grčeva

Ako grickate pinjole ili lešnike, povećaćete unos magnezijuma, elementa koji ima važnu ulogu u pravilnom funkcionisanju nervnog sistema i kontrahovanju mišića. Magnezijum u kombinaciji sa kalcijumom sprečava nesanicu i otklanja opasnost od grčeva u mišićima posle dugotrajnog fizičkog napora.

Zrnevlje i koštunjavo voće za izbacivanje viška vode

Zrnevlje i koštunjavo voće je izuzetno bogato kalijumom, koji podstiče izbacivanje tečnosti iz organizma. Kalijum predstavlja protivtežu svom glavnom “konkurentu” natrijumu, odgovornom za održavanje vode.

Obični ili brazilski orasi za top formu

Ako ste premoreni ili pod stresom, pojedite svakog dana nekoliko oraha, po mogućstvu, brazilskih. Bakar koji se u njima nalazi, pomoćiće vam da napunite baterije.

Seme suncokreta za bolje varenje

Najbolje je da jedete seme suncokreta, pošto je puno rastvorivih biljnih vlakana koja snižavaju nivo lošeg holesterola i usporavaju apsorpciju glicida. Ova vlakna se u želucu pretvaraju u želatinastu masu koja stimulativno deluje na varenje.

Seme bundeve

Bogato je fosforom, magnezijumog, gvožđem, bakrom, manganom, omega-3 masnim kiselinama. Dobro je za prostatu, kod osteoporoze, artritisa, nervnih ćelija, kod dijabetesa, reguliše šecer, popravlja raspoloženje. Snižava LDL (loš holesterol) a povećava nivo dobrog HDL. Bogat su izvor vlakana. 30 gr semenki sadrži 5 gr proteina što će vas držati sitima.

Pistaći

Pistaći su bogati antioksidansima. Sadrže B6, bakar, mangan, fosfor, fitohemikalije i smanjuju rizik od bolesti srca. Samo 60 gr pistaća povećava količinu luteina i zeaksantina koji štite oči. Bogat su izvor vlakana i proteina. Posebno su korisne kada vas uhvati glad između obroka.

NAPOMENA

Najbolje je da od gornjih grickalica napravite miks a kolika je dnevna preporuka: Za orahe 2-3 komada, 2-3 badema, 3-4 lešnika, 3-4 semenke bundeve… Najbolje ih je sitno iseckati da se dobije vizuelno veća količina, znači to je šaka svega nabrojanog u toku dana.

I još nešto za kraj…

Seme košpice kajsije

U poslednjih nekoliko decenija, seme košpica kajsije je dobilo veliku pažnju zbog svojih korisnih svojstava. Seme i ulje košpica kajsije bogato je vitaminima A i E, nezasićenim masnim kiselinama, pre svega oleinskom (oko 60%) i esencijalnom linolnom kiselinom (oko 25%). Najveća korist košpica kajsije leži u zastupljenosti vitamina B17 u velikoj koncentraciji. Još uvek nema dovoljno studija koje bi potvrdile upotrebu košpica kajsije u svrhu prevencije kancera. Može se reći da je vitamin B17 precizno navođeni lek koji je izrazito smrtonosan za ćelije raka, dok za ostale zdrave ćelije nije toksičan.

Najveći izvor vitamina B17 su: košpice kajsije, proso, kukuruz, lan, gorki badem, seme jabuke, limun, trešnje, šljive, kruške, breskve…

Jelena Blagojević nutricionista-dijetetičar

e-mail: [email protected] tel. 064/53-70-234