Minerali i oligoelementi povoljno deluju na organizam. I zdravi i bolesni ljudi trebalo bi da obrate pažnju na unos tih supstanci. One se uzimaju kroz hranu, ili u dijetetskim dodacima. Mineralne materije su neophodne organizmu, a njihov nedostatak može biti uzrok mnogih bolesti, ali kao i sve drugo i njih treba uzimati sa merom.

Minerali i Oligoelementi – Nedostatak

Nedostatak minerala i oligoelemenata, uz druge nepovoljne faktore, može da dovede do nastanka srčanih oboljenja, malignih bolesti, dijabetesa tipa 2 ili povišenog krvnog pritiska. Zbog toga se sve više proučava sastav raznih namirnica i preporučuje optimalna ishrana.

Svi minerali i oligoelementi su u ravnoteži i ukoliko se njihov balans poremeti u korist jednog, moguć je gubitak drugog. Najbolji primer za to jeste kalcijum. Prevelika količina kalcijuma smanjuje resorpciju cinka za 50%, a gubitak cinka naročito je važan za dijabetičare, jer on učestvuje u stvaranju insulina. Na pojavu dijabetesa utiču i magnezijum, hrom i fosfor.

Koji su najvažniji minerali za organizam

Kalcijum

je neophodan za pravilan razvoj kostiju, daje im čvrstinu i ulazi u sastav zuba i kostiju, međutim utiče i na zgrušavanje krvi. Nedostatak kalcijuma izaziva zaostajanje u rastu i rahitis kod dece, a kod odraslih razređuje kosti i dovodi do osteosporoze. Najbogatiji izvor kalcijuma jesu mleko i mlečni proizvodi, a dnevne potrebe za kalcijumom iznose od 350 mg za decu, do 700 mg za odrasle.

Kalijum

je neophodan za održavanje kiselo – bazne ravnoteže u organizmu. Dnevne potrebe za kalijumom iznose 590 mg, ali mogu biti i veće čak i do 3500 mg. Najviše kalijuma ima u povrću, krompiru, soku od paradajza, pečurkama, voću, kafi i čokoladi. Nedostatak kalijuma izaziva hipertenziju, srčanu aritmiju, mišićnu slabost, mentalnu konfuziju, smanjenu pokretljivost creva i njihovo uvrtanje. Višak kalijuma izlučuje se preko zdravih bubrega. Ukoliko se višak kalijuma ne izluči može da izazove smetnje u sprovodnom sistemu srca.

Gvožđe

ulazi u sastav hemoglobina, mioglobulina i respiratornih enzima. Iskoristljivost gvožđa iz hrane zavisi od prisustva vitamina C, piridoksina i hlorovodonične kiseline želudačnog soka. Svi oni pomažu da se gvožđe iz hrane maksimalno iskoristi. Apsorpciju gvožđa otežava velika količina fosfora i fitinskih kiselina u hrani. Od unete količine gvožđa, organizam apsorbuje samo 10% . Apsorbovano gvožđe organizam koristi za sintezu hemoglobina, a jedan deo se deponuje u jetri i slezini. Gvožđe povećava otpornost prema bolestima, sprečava zamor, leči sprečava anemiju i daje koži dobar izgled. Najbolje je da se potrebne količine gvožđa unesu putem hrane.

Muškarcima je dnevno potreban 1 mg, a sa hranom mogu da unesu još 10. Ženama su dovoljna 2 mg, a kroz hranu treba da unesu od 10 do 20. Deca od 9 godina kroz hranu treba da unesu od 5 do 10 mg, a tinejdžeri od 9 do 18. Najveće potrebe za gvožđem imaju trudnice i mlade majke. Njihove dnevne potrebe iznose 9 mg a iz hrane još 90 mg. Gvožđe je neophodno za pravilan metabolizam vitamina B kompleksa. Da bi se gvožđe pravilno apsorbovalo potrebni su bakar, kobalt, mangan i vitamin C.

Bakar

je neophodan za pravilnu sintezu hemoglobina. Smatra se da bakar ima ulogu katalizatora u procesu vezivanja gvožđa za hemoglobin i značajnu ulogu u stvaranju eritrocita. Osim toga, bakar ulazi u sastav fermenata koji su neophodni za ćelijsko disanje, pomaže da organizam bolje iskoristi amino-kiselinu tirozin koja deluje na pigmentirajući faktor kože i kose. Za odbrambenu moć organizma bakar je od velikog značaja jer pomaže iskorišćavanje vitamina C. Deficit bakra je redak, a ukoliko se ipak javi dolazi do anemije i tumora. Dnevne potrebe iznose od 0,6 do 2 mg, a neki stručnjaci preporučuju i 7 mg dnevno.

Cink

je značajan ologoelement jer učestvuje u radu enzimskih reakcija. Ulazi u sastav insulina i važan je za metabolizam šećera i belančevina. Najnovija istraživanja ukazuju i na njegovu važnu ulogu u funkcionisanju mozga i lečenju šizofrenije. Dokazano je i da je potreban za sinetzu DNK, a ima i veliku ulogu u razvoju organa za perpodukciju. Preterano znojenje može da izazove gubitak i do 3 mg cinka. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da odrasla osoba dnevno u organizam unese do 15 mg cinka.

Velika količina cinka se gubi preradom hrane, a u nekim namirnicama ga uopšte i nema jer je zemljište siromašno cinkom. Zato treba obratiti pažnju na dovoljan unos cinka i pripremanje hrane. Cink povećava broj odbrambenih T ćelija i njihovu efikasnost, pomaže u lečenju neplodnosti, mentalnih poremećaja, i čira na želucu, ubrzava zarastanje rana, pomaže rast i bistrinu uma. Ako se cink uzima kao dodatak povećavaju se potrebe za vitaminom A , a inače najbolje deluje sa kalcijumom, fosforom i vitamonom A.

Jod

je neophodan za funkcionisanje štitaste žlezde. Dve trećine joda se i nalaze u tiroidnoj žlezdi. Pošto tiroidna žlezda ima ulogu u skoro svim metaboličkim procesima, posledice nedovoljnog uzimanja joda mogu biti usporeno umno reagovanje, povećanje težine i gubitak energije. Jod je značajan zato što sagoreva višak masti, pomaže pravilan rast, podstiče mentalnu aktivnost, i doprinosi zdravlju kože, kose i zuba. Najviše joda ima u algama, crnom luku, u svim plodovima mora i povrću koje je odgajeno na zemljištu bogatom jodom. Zbog nedovoljnog unošenja joda dolazi do gušavosti i hipertiroidizma.

Hrom

pojačava delovanje insulina, a time i ulazak glikoze u ćeliju. Dnevne potrebe iznose 35 mg na kilogram telesne težine. Hrom se nalazi u pivskom kvascu, semenkama, grašku, pasulju i orahu. Koristi se i u tabletama. U trovalentnom obliku hrom nije škodljiv ili je to minimalno, dok je šestovalentni hrom izuzetno štetan i izaziva propadanje jetre i bubrega. Ako je neophodno da svojoj ishrani dodate hrom u tabletama, vodite računa da da kupujete samo one preparate kojima na kutiji piše da je hrom organski vezan u trovalentnom obliku. Iskustva pokazuju da upotreba hroma u organskom kompleksu sprečava pojavu dijabetesa tipa 2. Preparati hroma preporučuje se starijim i gojaznom osobama, ljudima sa pretkliničkim znacima dijabetesa, a koristan je i kod poremećaja glikoregulacije u trudnoći.

Selen

se nalazi u svim ćelijama i tkivima čoveka. Ima važnu ulogu u sintezi mnogih enzima značajnih za rast i plodnost. Deluje kao antioksidans, naročito sa vitaminom E i poboljšava imunosistem. Selen ima bitnu ulogu u neutralisanju izvesne količine kancerogene materije, štiti od nekih vrsta raka, ima antikancerogeno dejstvo i imunostimulativno dejstvo, pomaže održavanje maladalačke elastičnosti tela, ublazava negativne simptome menopauze i pomaže u lečenju i sprečavanju peruti. Muškarci bi trebalo da uzimaju 75 µg selena, a žene 60. Ako u organizmu ima manje od 12 µg selena, to pogoduje nastanku dijabetesa, padu imuniteta, poremećaju u radu tiroidne žlezde, i povećanju masnoća u krvi. Selena najviše ima u mesu, mastima i povrću, a naročito u belom luku, koji je među našim namirnicama najbogatiji selenom. Selen treba uzimati oprezno, jer je raspon između toksične vrednosti mali. Količina veća od 75 µg ima toksične efekte, a preterana količina može izazvati maligne tumore.

Magnezijum

učestvuje u metabolizmu i neophodan je za mnoge biohemijske procese u organizmu, kao što su metabolizam kalcijuma, vitamina C, fosfora, natrijuma i kalijuma. Važan je za dobro funkcionisanje mišića, nervnog sitema i sagorevanju šećera. Poznat je i kao antistresni mineral i zato je bitan u ishrani za poboljšanje odbrambene sposobnosti. Magnezijum takođe doprinosi zdravlju kardiovaskularnog sistema i pomaže u prevenciji srčanih napada, odrzava zube zdravima, olakšava probavni sistem, sprečava taloženje kalcijuma i stvaranje kamenca u bubrezima i žuči. U kombinaciji sa kalcijumom deluje kao prirodno sredstvo za umirenje.

Dnevne potrebe su različite za muškarce i žene. Magnezijum se nalazi u hlebu, cerealijama, pivu, kafi, povrću, krompiru, mesu i mleku. Nedostatak magnezijuma izaziva hipertenziju i srčanu aritmiju. Ako su funkcije bubrega ili nadbubrežne žlezne smanjene, stvara se višak magnezijuma u organizmu i tada je on toksičan.

Napomena za kraj

Uzimanje potrebnih minerala bez eliminisanja drugih štetnih faktora kao što su nedovoljna fizička aktivnost, alkohol i pušenje, nije dovoljno da bi se sprečio nastanak bolesti. Farmaceutski preparati su precizno dozirani, ipak bi se, pre upotrebe nekog dodatka, trebalo posavetovati sa lekarom, jer u neodgovarajućem obliku i prevelikim količinama, neki minerali mogu biti štetni. Da bi se na prirodan način zadovoljile potrebe organizma za mineralima, oligoelementima i drugim antioksidansima, bez upotrebe farmaceutskih preparata, u ishrani treba da budu zastupljeni voće i povrće tamne boje, crno grožđe, crni, crveni i beli luk, ukusno povrće, riba, hladno ceđeno maslinovo i druge vrste ulja. Minerali, naravno, idu “ruku pod ruku” sa vitaminima pa je zato dobro proučiti i njih. I ne zaboravite: Minerali se mogu uzimati samo uz konsultacije sa vašim lekarem – nikako na svoju ruku!