Vašu veliku pažnju je izazvala dijeta Zdravi i vitki  – neki su je i probali i prezadovoljni su rezultatima, drugi su primetili da neodoljivo podseća na UN dijetu  samo “lakšu” varijantu. Ipak, najčešće pitanje je bilo: Kako izgleda pravilno kombinovanje hrane i koje su to koncentrisane namirnice kojih se treba “čuvati” a koje su neutralne koje se mogu jesti sa svakim obrokom. Zato, u donjem tekstu (preuzetom sa našeg foruma) prenosimo koje to namirnice spadaju u belančevine (proteine) a koje su skrobne (ugljeni hidrati) i zašto je bitno razdvajati ih.

Preporuke za pravilno kombinovanje hrane

Da bi se hrana pravilno kombinovala treba pratiti sledeće preporuke:

1 – Jesti voće UVEK na prazan želudac. Postoji mnogo načina za povećanje količine voća u ishrani:

  • popiti čašu svežeg voćnog soka, čim ujutru ustanete;
  • pojesti 2-3 komada svežeg voća kao osvežavajući i lak doručak, umesto svog uobičajenog doručka;
  • pojesti jabuku, krušku ili bananu kao jutarnju užinu umesto kafe ili keksa;
  • ako vam treba dodatni podsticaj usred popodneva uživajte u čaši svežeg voćnog soka;
  • umesto voća za desert, posle večernjeg obroka, zašto ne bi uzeli salatu od svežeg voća kao predjelo;
  • razredite čisti voćni sok sa 30% vode.

2 – Ne kombinovati koncentrisane belančevine (proteine)  sa koncentrisanin skrobom (ugljenim hidratima) u istom obroku. U želucu, sredina za varenje belančevina mora biti kisela, tj. varenje   belančevina pokreće stvaranje veće količine želudačne kiseline. Međutim, skrob koji ste eventualno uneli sa belančevinama traži baš suprotno – baznu sredinu. Kada se uzimaju u istom obroku ne mogu se normalno variti, jer će uvek jedno od njih biti sprečeno od strane onog drugog. Samim tim se proces varenja usporava. Namirnice koje predugo ostaju u telu podstiču vrenje, nakupljanje gasova i proizvodnju toksina.

Namirnice sa koncentrovanim belančevinama su: sve vrste crvenih mesa, konzervirana i sveža riba, sir, piletina, jaja, divljač, školjke, mleko od soje, tofu sir, ćuretina, soja u zrnu, biljne belančevine (odrezak od soje).

Namirnice sa koncentrovanim skrobom su: sve vrste žitarica (ječam, pirinač, kukuruz, ovas, proso, heljda), sve vrste brašna, testenine, bulgur, kuskus, musli, lisnata testa, krompir, mahunarke (sve osim soje).

Belančevine se mogu kombinovati sa:

  • svežim povrćem;
  • varivima od povrća (ne krompirom);
  • uljima, mastima, namazima, jezgrastim plodovima, semenkama i prelivima

Skrobne namirnice se mogu kombinovati sa:

  • svežim povrćem;
  • varivima od povrća i krompira;
  • uljima, mastima, namazima, jezgrastim plodovima, semenkama i prelivima.

Razmak između obroka

Često se postavlja pitanje koliki bi trebao da bude razmak između uzimanja obroka od belančevina i skroba. Idealno bi bilo da razmak između ta dva obroka bude najmanje 3-4 sata.

Kombinovanje pojedinih namirnica

Slano…

Masti – mogu se tretirati kao prilagodljive. Kombinuju se i sa skrobom i sa belančevinama, ali se moraju mudro koristiti. Moraju se napraviti razlike između dobrih i loših masnoća.

Mleko i pavlaka – iako se razmišlja o mleku kao belančevinastoj namirnici ona iz perspektive kombinovanja hrane ima nizak udeo belančevina (oko 3%). Bogato je laktozom (ugljeni hidrat) koja može biti teško probavljiva. Pavlaka ima još manji procenat belančevina, ali je procenat masti visok, pa je treba koristiti kao masnoću. Kombinuje se sa većinom belančevina i skroba.

Jogurt i kiselo mleko – prilagodljiva namirnica. Dobro za svako kombinovanje hrane

Testenina – sa ili bez jaja posmatra se kao skrobna namirnica. Dobra je kombinacija sa začinskim biljem, spanaćem, kupusom, sosom od paradajza i belog luka i naravno uvek uz svežu salatu.

Preliv za salatu – kašičica bilo kakvog preliva (sirće i ulje) može se kombinovati i sa skrobnim i sa belančevinastim namirnicama. Obično se dodaju male količine, da bi uzrokovale značajnu promenu u varenju glavnih sastojaka.

Mladi kukuruz i grašak – ovako mlade koristiti kao prilagodljive namirnice. Lako se kombinuju i sa belančevinama i sa skrobom, a starenjem postaju sve skrobniji.

Čaj i kafa – konzumiranje previše kafe i čaja (pravog) može narušiti apsorpciju nekih vitamina i minerala. Nema potrebe da se tih pića odreknete zauvek (postoje dokazi o tome kako šoljica ili dve dnevno mogu biti podsticajne i ukusne), ali ih je najbolje piti odvojene od glavnog obroka.

So – kao začin može se koristiti i sa belančevinama i sa skrobom. Ali sa solju oprezno. Skoro svi industrijski proizvodi je imaju u velikim količinama.

…i slatko

Čokolada – ne uklapa se dobro u kombinovanje hrane. Priuštite je sebi kao poslasticu, ali je ne kombinujte ni sa belančevinama ni sa skrobom.

Sladoled – nije dobra kombinacija. Neki sladoled sadrže mlečne proizvode zajedno sa modifikovanim skrobom.

Šećer – rafinisani ugljeni hidrat i treba ga tretirati kao skrob.

Deserti – ako se jedu nakon proteinskog obroka, ometaće želudačnu kiselinu. Sve slatke namirnice najbolje je ograničiti na minimum. Uzimajte ih povremeno i pokušajte pauzirati najmanje 1 sat između glavnog jela i deserta.

Alkohol – ako volite popiti čašu vina uz obrok, ne brinite se koje namirnice trenutno koristite. Male količine alkohola ne narušavaju obrok kombinovane hrane. Umerene količine alkohola predstavljaju zdrav dodatak ishrani. U prevelikim količinama alkohol je vrlo opasan i štetan.

Bezalkoholni napici – izbegavajte napitke sa aditivima ili ih konzumirajte minimalno. Visok sadržaj mnogih vrsta aditiva znači da ih je najbolje piti odvojeno od ostalih namirnica.

Primer iz knjige Zdravi i vitki – H&M Dajmond

Šta se ZAISTA dešava u vašem stomaku kada loše kombinujete hranu

Kombinovanje hrane uči nas ovome: ljudsko telo nije stvoreno da istovremeno u želucu probavlja više od jedne koncentrisane hrane (svaka hrana koja nije voće i povrće je koncentrisana hrana) zato ne treba da jedete više od jedne koncentrisane hrane istovremeno. To je sasvim jednostavno.

Pitam se da li ste ikada jeli meso i krompire zajedno? Ribu i pirinač? Piletinu i knedle? Jaja i tost? Sir i hleb? Žito i mleko?

Možda ćete reći: ’’Ej, čekaj malo, šta je još ostalo?’’ Ne brinite, ima još mnogo hrane. Šta ako vam kažem da uzimanje tih različitih kombinacija nije u vašem najboljem interesu i da isto tako nećete zacelo imati ni vitko telo ni energiju koju želite? U stvari, redovno uzimanje ove naročite kombinacije sigurno da nikada nećete imati energije koja vam je potrebna. Kamen temeljac gubljenja težine je detoksifikacija, a intezitet detoksifikacije potpuno zavisi od energije. Upravo nepravilno kombinovana hrana u želucu je razlog zbog kojeg imamo ’’krizu energije’’…

Kombinovanje hrane – Par primera

Uzmimo meso i krompir, jer je to verovatno svako jednom jeo. Kao što govorim o mesu i krompirima mogao bih isto tako govoriti i o ribi i pirinču ili piletini i knedlama ili hlebu i siru. Zamislte da jedete šniclu. Pripremite je onako kako volite a zatim je jedete. Kad se nađe u želucu, ovaj koncentrisani protein zahteva naročiti probavni sok da ga razloži – kiseli sok. Istovremeno nameravate da jedete pečeni krompir.

Sad, vi biste mogli kazati ’’Čekaj malo, krompir je povrće’’. Tačno, krompir je povrće. Kad bi zagrlizli sirov krompir i sažvakali ga on bi bio hrana sa visokim sadržajem vode u vašem želucu. Ali kada se jednom ispeče možete ga žvakati dok vam vilica ne atrofira a on se neće pretvoriti u vodu. Kad se krompir ispeče veći deo vode se ukloni i on postane koncentrisan i skroban. Tako koncentrisan skrob ulazi u želudac s šniclom. Probavni sok potreban za razgradnju ove hrane nije kiseo već alkalan. Ako ste učili hemiju znaćete šta se događa kad kiselina i baza dolaze u dodir jedna s drugom.

Mudrost tela

Telo, koje je bezgranično mudro, odmah uočava opasnost jer je za telo probava prioritet broj jedan. Telo je doslovno u metežu. Ono mora da luči više probavnih sokova. To traži vremena i energiju. Novi probavni sokovi luče se u želucu. Oni se ponovo neutrališu. Sad je telo zaista gurnuto do krajnjih granica. Više energije je potrebno da se luči još više sokova u želudac. Taj proces traje dugo. U stvari nekoliko časova prođe dok telo proizvede sav taj probavni sok. Probavni sokovi ponovo se luče u želudac i mi počinjemo da osećamo lošu probavu i gorušicu. Najzad hrana, koja se u opšte nije pravilno svarila, napušta želudac uz pomoć peristaltike creva. Ova nesvarena hrana uterava se u creva pošto se nekoliko časova zadržavala u želucu. Kao da želudac kaže ’’Eto, uzmite je sad vi neko vreme’’!

Šta se dogodilo sa hranom?

Većina proteina, budući da je bila toliko dugo u želucu, istrulila je. Većina ugljenih hidrata je fermentisala. Truljenje i fermentacija su dva elementa koja ljudskom telu ni u kom slučaju ne mogu koristiti.. Hranljivi sastojci koji su podvrgnti ovakvim procesima ne mogu se inkorporisati u zdravu ćelijsku strukturu. Hrana koja je istrulila ili fermentisala stvara u telu toksične kiseline. Zbog truljenja i fermentacije dolazi do stvaranja gasova, nadutosti, gorušice, hrana postaje kisela i neprobavljiva pa se uzimaju lekovi za olakšavanje probave.

Zbog svega tog truljenja i fermentacije, te kiseline koja je njihova posledica, ono što se stvarno nalazi u želucu u tom trenutku jeste gomila pokvarene, trule, smrdljive hrane. Eto, znam da da to ne zvuči suviše privlačno i ne želim biti grub ali želim biti realan – jer baš to se dešava u organizmu. Hrana se na silu zadržava u želucu, nesvarena doslovce truli. Hranljivi sastojci koji su možda postojali u hrani nestali su.

Hrana ostaje u želucu dugo vremena a telo istovremeno troši neverovatnu količinu energije. Zatim se hrana silom potiskuje u creva gde gde putuje kroz crevni trakt dugačak nekih 9 metara. Predočite to sebi! 9 metara creva mora da se nosi s tom trulom hranom. Zbog toga se ljudi posle takvog jela umorni. Zato ljudi nemaju energije. Takvoj hrani je potrebno 8 sati da izađe iz želuca i 20 do 40 sati da prođe kroz creva. Loše kombionovanje hrane na delu.

Loše kombinovanje hrane usporava probavu

Znači da istovremeno konzumiranje proteina i ugljenih hidrata usporava, pa čak i sprečava probavu. Probava proteina se, kad su pomešani sa skrobom, usporava u želucu; stepen usporenosti se menja kod različitih osoba s obzirom na vrstu proteina ili skroba koji se jedu. Međutim kada se uzimaju odvojeno, i proteini i skrob se potpuno razgrade. Ako se hrana pravilno kombinuje telo je potpuno razgradi, apsorbuje i iskorišćava.

Kada se jede nepravilno kombinovana hrana, u probavnom traktu kao rezultat fermentisanja proizvodi se alkohol sa istim posledicama koje bi nastale od uzimanja alkohola i sa mogućnošću oštećenja jetre.

Princip za pravilno kombinovanje hrane zahteva samo ovo: ne želimo da rasipamo energiju.