Pitanje da li je šećer zdrav provlači se već godinama i po medijima a i predmet je obimnih istraživanja. A rezultati brojnih istraživanja sprovedenih poslednjih par godina pokazuju  da su šećer i ostali zaslađivači bukvalno toksični (malo teža reč, ali tako stoji u više izveštaja) za ljudski organizam i da bi njihovu upotrebu trebalo regulisati  na isti način kao i upotrebu alkohola. Istraživači su predložili da se sva hrana i pića koja sadrže šećer oporezuje i da se uvedu ograničenja u snabdevanju i prodaji u prodavnicama  u blizini škola.

Da li je šećer zdrav – šta kaže SZO

Prema , broj gojaznih ljudi daleko premašuje broj neuhranjenih i to se postavlja kao veliki problem u mnogim zemljama. Posledica gojaznosti je povećanje broja obolelih od  hroničnih bolesti.  Ujedinjene nacije tvrde da, po prvi put u istoriji, smrtnost od tih bolesti premašuje broj umrlih od infektivnih bolesti.

O ulozi  šećera i ostalih zaslađivača u svemu tome se još uvek raspravlja. Istraživači naglašavaju da veliki problem predstavlja činjenica da se šećer dodaje mnogim proizvodima. Tako prosečni Amerikanac (najviše istraživanja je rađeno u SAD) konzumira više od 600 kalorija snevno. A te silne kalorije su ekvivalentne kalorijskom unosu od 40 kašičica šećera!

Istraživači naglašavaju da šećer nije samo „izvor praznih kalorija već i hemikalija  koja je toksična ako se konzumira u većim količinama. On opterećuje jetru uzrokujući njeno oboljevanje, insulinsku rezistenciju, gojaznost i dijabetes.“

Da li je šećer zdrav – u okviru ovih informacija dobija novu konotaciju: Šećer je u stvari opasan po zdravlje!

Predlozi za smanjenje upotrebe šećera

U poslednje vreme se čuju radikalniji predlozi kao što su zabrana prodaje zaslađenih napitaka deci ispod 17 godina. Zatim, tu je predlog o pooštravanju zakona o prodaji zaslađenih pića i grickalica u blizini škola i u siromašnijim regijama koje muči gojaznost. Sve se ovo polako izjednačava sa regulativnim normama za promet alkohola.

Ekonomisti, pak raspravljaju o tome da bi dodatno oporezivanje, kao što je slučaj sa gaziranim napicima u SAD, moglo biti sredstvo za regulisanje konzumiranja šećera. Ovaj predlog bi mogao uticati na kompanije da smanje količinu šećera koju stavljaju u svoje proizvode.

Neki istraživači tvrde da su zasićene masnoće, a ne šećer, uzrok gojaznosti i hroničnih bolesti. Drugi tvrde da je uzrok procesirana hrana i prosti ugljeni hidrati. Treći su mišljenja da je manjak fizičke aktivnosti ključni uzrok. Naravno, sva tri faktora su veoma bitna a nama preostaje… hmmm… pa da ako ništa drugo ono bar na minimum smanjimo ove „opasne“ namirnice… A ako vas neko pita da li je šećer zdrav – jednostavno odgovorite, ne, nije…