Vegetarijanstvo je pokret, moda, stil, način života, terapija i hir i nadasve priznat način ishrane koji praktikuju milioni ljudi širom sveta, neke religozne grupe i sasvim obični (mada oni za sebe kažu “osvešćeni”) pojedinci koji bi da se hrane zdravo, izleče neke zdravstvene probleme ili jednostavno žele da budu humani i (posredno) ne ubijaju životinje.

Vegetarijanci ne jedu meso-ni jedne životinje, to svi znaju… ono što se malo manje zna jeste da postoje tri podvrste vegetarijanaca u zavisnosti od toga šta još jedu odnosno koje grupe namirnica ne jedu.

Najisključiviji su tzv. vegani – oni jedu samo namirnice biljnog porekla: voće, povrće i žitarice. Posebna podgrupa u okviru njih je su tzv.  frutarijanci koji jedu samo voće odnosno sirove plodove voća, ponekad i povrća koje nije potrebno na drugi način dodatno kulinarski obrađivati. Klasični vegani su malo manje izbirljivi, pa svojim poklonicima dozvoljavaju unos lisnatih, korenastih i krtolastih namirnica.

Nešto blaži tip vegetarijanstva je laktovegetarijanstvo – ovde se osim, povrća, voća i žitarica jedu i mleko i mlečni proizvodi. Ovolaktovegetarijanci jedu još i jaja.

Iako što se etičke strane tiče krajnje pohvalan način ishrane, u zdravstvenom smislu bi mu se dalo što šta prigovoriti.

Najmanje restriktivno i u zdravstvenom smislu jedino preporučljivo bi bilo ovolaktovegetarijanstvo. Uz malu promenu odnosa unutar grupa namirnica na ovaj način bi se mogle zadovoljiti sve nutritivne potrebe ljudi, čak i postići odgovarajuće zdravstvene dobrobiti jer je konzumiranje mesa kao takvo danas na žalost skopčano sa neizbežnim konzumiranjem hormona i antibiotika koji se veoma često koriste prilikom uzgoja životinja.

Najveći zdravstveni rizik ove grupe ljudi bi bio nedovoljan unos i resorpcija gvožđa i posledična anemija naročito ako bi se iz ishrane izbacilo samo meso, a zadržale sve ostale navike nevegetarijanske ishrane i klasičan način pripreme hrane. U tom slučaju bi moglo doći čak i do pogoršanja zdravstvenog stanja posebno ako bi u ishrani usled nedostatka mesa preovladavali ugljeni hidrati, šećeri (slatkiši) i velika upotreba namirnica sa puno masti-majonez, pavlaka, orašasti plodovi i slično kako bi se utolio osećaj povećane gladi usled smanjenje količine proteina koji daju sitost.

Sasvim paradoksalno, iako bi se ovim načinom ishrane mogla sasvim lepo prevenirati gojaznost i smanjiti unos masti (jer meso sadrži holesterol i često ili sadrži ili se priprema u velikoj količini masnoće) neuki poklonici naročito tokom perioda posta kada velika većina vernika krajnje neupućeno postaju vegetarijanci završe sa par kilograma više u odnosu na period pre posta i to za samo nekoliko nedelja!

Najmanje preporučljiva ishrana je kod čistih vegana, naročito onih koji jedu samo presnu hranu ili tzv. frutarijanaca koji jedu samo voće. Na ovaj način je jako teško obezbediti sve potrebne nutrijente, ishrana oskudeva u esencijalnim aminokiselinama, gvožđu, kalcijumu, esencjialnim masnim kiselinama, vitaminu B12, a postoji povećan unos biljnih vlakana koji dodatno otežavaju resorpciju hranljivih sastojaka iz hrane, i složenih i prostih ugljenih hidrata koji dodatno opterećuju pankreas.

Zdravstveni rizici kojim se izlažu pobornici ovakvog načina ishrane je da vizuelno deluju starije od svojih vršnjaka, njihove kosti su starije od stvarne bioloske starosti, koža je suva, tonus mišića slab, često su pothranjeni i deluju koščato.

Biti ili ne biti vegetarijanac – na vama je odluka, ali šta god da odlučite, morate znati šta radite i zašto to radite kako bi bilo za doborobit vašeg zdravlja bez upuštanja u modne krikove ili upadanja u humanističke faze bez pravih informacija kojima bi ste na duže staze mogli narušiti svoje zdravlje.

Ankica Simić nutricionista-dijetetičar

tel. 064/13-63-269