Pozdrav, zovem se Aleksandar, iz Salaša Noćajskog, nadomak Sremske Mitrovice. Moja priča bi mogla da počne na ovaj način:  „bol…“ Radim u opštoj bolnici Sremska Mitrovica, odeljenje Neurologije, u smenama po 12 časova.

Dvadest petog januara 2016. godine sam završio dnevnu smenu i došao kući kada sam osetio bol u desnoj nozi u predelu zgloba i stopala. Tada sam imao preko 170 kg, i zbog tog bola sam uzeo bolovanje na par dana jer nisam mogao da hodam.

Sledećeg jutra sam rekao mami da od 31. januara krećem na dijetu. A sebi sam rekao: Kucaj Aleksa „dijeta“ na internetu, pa koja prva izađe, tu ćeš držati. I tako sam došao do UN dijete i odmah mi je delovala sveobuhvatno, jer sadži sve što se može jesti, ne uskraćuješ sebi ništa što voliš. Dijeta se odnosi na ishranu po danima:

  1. dan – proteinski dan,
  2. dan – skrobni,
  3. dan – ugljeno hidratni i
  4. dan vitaminski a
  5. svaki 29. dan je vodeni dan, taj dan ništa se ne jede, samo pije: voda, supa, limunada, čajevi itd .

I tako, tog 31. januara krenuh na dijetu. Sećam se da mi je prvi obrok bio 2 pomorandže, a ručak dobra, stara svinjetina – šnicle pečene na roštilju i kupus salata. Uvek je pravilo kod UN dijete da se za večeru jede polovina obroka od ručka (količinski), pa je tako i bilo i u mom slučaju: uveče sam pojeo oko 150 do 200 grama svinjetine sa roštilja .

Aleksandrovo iskustvo 1

Prva slika je napravljena 30. januara 2016. a druga 27. jula 2016. – „Neverbackdown“

Malo po malo, obimi su počeli da odlaze, centimetri da padaju, jedan po jedan, laganim tempom – bez fizičke aktivnosti. Pri velikim težinama nije preporučljivo da se rade neke vežbe koje zahtevaju veliki fizički napor zbog zglobova, srca koje je u toni masti i tako dalje…

Počeo  sam polako da ulazim u pantalone, košulje, majice u koje skoro nisam mogao, to me je ohrabrilo i dalo dodatnu snagu za dalje… Kako ja to volim da kažem imao sam „košulju“ za svaki deo dijete, probam, zategnu se dugmići i onda krenem da radimo da lagodno uđem u nju. Sada sam anulirao sve košulje koje sam imao, pa moram da kupujem nove.

Aleksandrovo iskustvo 2

Šest meseci rada na sebi…

Dan po dan, došao sam do vodenog, koji sam izdržao sa uživanjem. Bio sam zaintrigiran da li mogu izdržati da ceo dan ništa ne pojedem. Međutim, sve je prošlo u najboljem redu bez nekih znakova nesvestice ili nekih drugih zdravstvenih stanja vezanih za izgladnjivanje. Moram da napomenem da ni jedan dan za tih 90 dana koliko se drži UN dijeta nisam bio gladan. Moj prvi  „mentor“ – čovek kojeg sam tada za sve pitao – Igor Giga Plužnikov – mi je govorio da ne smem biti gladan i da uvek pravim takve obroke sa kojima mogu da izdržim do narednog obroka. Ovaj savet sam striktno poštovao.

Nisam se merio do 45. ili 50. dana jer nije bilo svrhe, svaka vaga meri do 150kg, a nijedna u to vreme nije mogla da me izmeri, a na stočnu baš i nisam hteo da stanem. Ne mogu tačno da se setim ali čini mi se da je 52. dana vaga krenula ispod 150 kg (pokazivala je vrednosti između 149,9 i 150 kg). Tada sam znao da sam napravio velik napredak u skidanju kilograma.

Kada sam video brojke na vagi, laknulo mi je. Onda sam krenuo još jače, mentalno sam bio jači, fokusiran na to šta treba da uradim do kraja.

Došli su i poslednji dani dijete, po slobodnoj proceni spalo je oko 36 kg za 3 meseca koliko sam je držao, tj. dijeta se toliko se i drži:  tačno 91 dan sa 3 vodena dana.

Aleksandrovo iskustvo 3

10 meseci rada na sebi…

Posle toga sam krenuo na održavanje dijete, prošlo je mesec dana, i 20. maja sam krenuo u teretanu gde počinje drugi deo borbe koji i dan danas još uvek traje. Jer, u ljudskoj je prirodi, da nikad nismo niti ćemo biti zadovoljni sami sobom i svojim izgledom.  Uvek to može bolje iako ponekad tvrdimo da smo došli do svog limita, najvažnije u svemu je ne posustati, ostati istrajan, zagristi dobro i furati svoj fazon. Ne ostvrtati se na poglede drugih ljudi, iako su vas, kao i mene gledali sa dozom gađenja, tako da pokušajte da im date do znanja da možete da promenite svoj život iz korena, a prvenstveno treba da pokažete sami sebi i da kažete:  „Ja sam svoj najveći protivnik, i probaću da pobedim prvo sebe  pa tek onda druge“

Imao sam podršku roditelja, sestre, prijatelja i kolega, kao i drugara u teretani koji su me svakodnevno bodrili i prosto terali da budem bolji i zahvalan sam im na tome .

U teretanu sam došao sa nekih 140 kg, minus 3 kg .

Aleksandrovo iskustvo 4

Prva slika: jul-avgust 2016. a druga slika – februar 2017.

Druga prekretnica u mojoj borbi sa kilogramima je Ketogena dijeta i dijeta sa smanjenim unosom ugljenih hidrata (nešto kao proteinska dijeta). Nekom ove dijete ne prijaju, neko ne moze da izdrži bez slatkiša, sokova, hleba, testenina i voća dok meni to nije smetalo. Puna 3 meseca sam jeo 6 jaja za doručak, 700 grama mesa za ceo dan podeljeno u nekoliko manjih obroka obično 4, zatim zelene salate i kupusa, maslinovo ulje i punomasne sireve, jer se ketogena dijeta bazira na povećanom unosu masti, u razmeri od 60% masti, 40% proteina i 0% ugljenih hidrati. Da se sad ne udubljujem u keto dijetu ima sve opširno objašnjeno na internetu, sa njom sam skinuo oko 9kg za 3 meseca uz slabiji kardio trening, a akcenat sam stavio na „tegovini“ odnosno dizanju tegova, a i dan danas dajem akcenat na ovoj aktivnosti.

Sada kada ovo pišem, 18. februara 2017. godine , imam preko 50 kilograma manje nego kad sam počeo borbu sa kilogramima. Imam 120 kg  i idem ka tome da skinem jos 10 do 12 kg u 2017 godini, laganim tempom. Sada već nema potrebe za brzanjem.

To je neka moja dosadašnja priča, nisam još gotov, i nisam još pobedio sebe.

Vaš
Aleksandar Ilić