Ovu ispovest pišem na molbu drage prijateljice sa foruma, pošto ja to ne smatram nekim svojim ličnim prevelikim uspehom tj. smatram da je ovaj proces nešto što svako od nas može učiniti za sebe, bez obzira na godine, zdravstvene probleme… samo se treba duboko preispitati šta je uzrok naše gojaznosti, u čemu nas sve ograničava u životu i polako krenuti u rešavanje problema koji nam se nametnuo. Ako ova moja priča može pomoći samo jednom čoveku da se reši balasti kilograma … učiniću veliku stvar.

Iskustvo sa dijetom - Leonida

Uzrok nagomilavanja kilograma kod većine nas je isti … neuredna i neorganizovana ishrana. Često se opravdavamo time da nemamo vremena za drugačiju organizaciju, te da imamo problema sa hormonima (naravno da ih većina žena u mojim godinama ima 🙂 ), ali… kad malo bolje razmislimo, sve su to stvari koje se i te kako mogu promeniti.

Moja tipična ishrana zadnjih 15-ak godina (pre odluke da nešto promenim) svodila se na obavezno preskakanje doručka, na poslu grickanje nekog smokija, čipsa, štapića, keksa (što naravno nisam računala kao da sam nešto jela), često preskakanje ručka uz slične grickalice do uveče (zbog prirode posla) ili eventualno trk do obližnje pekare po burek, a onda uveče… sve od supe do kolača, kulminacija sa kokicama, smokijem, kikirikijem i sl. uz gledanje televizora. Naravno, nigde se nije išlo peške (zaboga, nemaš vremena za gubljenje), isključivo autom, čak i do prve prodavnice. Zimi se obavezno skoro svaki dan mesilo nešto, slano ili slatko… pogačice, štrudle, kiflice, krofne… leti su to češće bile palačinke (mada se nije bežalo i od onih već navedenih i mnogo nenavedenih slatkih i slanih kolačića) i to se, naravno, konzumiralo u neograničenim količinama. Naravno, sve se to obilato zalivalo sokovima (bukvalno godinama nisam popila čašu obične vode).

Kako dođe proleće, ja shvatim da ne mogu da obučem ama baš ništa od prošlogodišnje garderobe. Obično je vaga pokazala od 15-ak kila. Ja krenem sa nekom brzinskom dijetom (nekoliko godina je to bila čuvena kupus dijeta), skinem nekih 12-ak kila i budem super zadovoljna. Ostane nekih 2-3 kg viška (možeš misliti, kao da je to neka razlika). E tih 2-3 kg viška svake godine za 15 godina… doveli su do enormnog viška koji sam nakupila. Početkom prošle godine stanem na vagu i ona pokaže 99 kg. E… tu me nešto preseče (neću valjda na trocifrenu brojku). Potražim dijete koje bih koristila, naletim na forum (čituckala sam ja njega i nekoliko godina ranije, čak sam se i učlanila, ali … prosto nisam imala hrabrosti da otvorim dnevnik). Čituckajući forum, primetim dvoje ljudi koji su skinuli zaista lep višak, 50-ak kg UN dijetom i odlučim se za nju pošto sam zaključila da brzinske dijete u mom slučaju sa enormnim viškom neće biti od velike pomoći. Odradim 2 meseca UN-ke (ona treba da traje 3 meseca), skinem 9 kg, onda naiđu praznici gde ja pokleknem i odustanem. Za mesec dana pauze vratim 1,5 kg nazad.

Zatim se vratim do foruma i svečano odlučim da otvorim dnevnik. Potražim na kalkulatorima koja se kilaža preporučuje za moje godine (45 godina) i moju visinu (174 cm) i oni mi pokažu da bi 67 – 68 kg bilo idealno u mom slučaju. Postavim tiker koji pokazuje napredak u dnevniku i krenem polako u borbu.

Počnem ponovo sa UN dijetom i uz veliku podršku ljudi sa foruma, uspone i padove, pomalo brljanja… uspevam da za tri meseca skinem još 7 kg. U međuvremenu, počnem sa šetnjom do posla i nazad i sa blagim vežbicama (orbitrek) svaki dan kući. Po pravilima UN-ke bi sad trebalo ići na održavanje, ali… zaključujem da je to u mom slučaju gubljenje vremena pošto ja imam još veliki višak i prelazim na staro, dobro, dosadno brojanje kalorija. Za pet meseci sam skinula još 12 kg. Tu je već sletelo 27 kg i počinje da me hvata panika. Ja sad već znam da ću doći do ciljne kilaže (ciljna kilaža je bila postavljena na 68 kg, nedostajalo je još samo 4 kg), ali… šta posle? Ja sam i ranije skidala višak kila, ali… još brže ih vraćala nazad uz kamatu. Pošto sam čituckala dnevnike po forumu, shvatim da postoje ljudi koji su rešili problem i održavaju idealnu kilažu godinama. I naravno… obratim se za pomoć, dobijem savete, pređem na taj sistem ishrane… skinem još 5 kg viška i tu kilažu održavam već mesecima.

Sistem je vrlo jednostavan za primenu (više o njemu možete saznati na forumu, u dnevnicima članova), a ja ću ga izneti samo u kratkim crtama.

Izbaciti sve industrijske proizvode (sve grickalice tipa čipsa, smokija, konzerviranu hranu, kupovne suhomesnate proizvode, margarin), sve što sadrži aditive (može ponekad, ali izbegavati ih maksimalno), uključujući i hleb… najbolje je peći ga sam, u nedostatku vremena preporučujem tonus.

Paziti na kombinovanje hrane tj. u obroku: jedeš ili proteine+neskrobno povrće ili skobne namirnice+povrće, proteini se ne jedu zajedno sa skrobnim namirnicama. Od proteina mešaju se mlečni proizvodi i jaja, mlečni proizvodi i meso, ali izbegavati u jednom obroku meso i jaja.

Hleb sam ograničila na 100 gr dnevno, za doručak i ručak, za večeru ga ne jedem. Razmak između obroka najmanje 3 sata, zadnji obrok najkasnije 3 sata pre spavanja.

Doručak: mali protein (1-2 jaja, 100 gr fete ili 150 gr nemasnog sira ili npr 30 gr domaće šunke), pola dnevne doze domaćeg hleba, puno neskrobnog povrća (i do 1/2 kg ako treba) ili kaša od integralnih žitarica (oko 50 gr) sa nekim voćem – ova kaša nije predviđena u sistemu, to je moj lični dodatak, ponekad mi prija takav doručak. Užina: po potrebi, ako razmak između obroka to zahteva, 1-2 voćke ili šaka orašastih plodova

Ručak: protein (200 gr mesa ili 250 gr ribe ili 2-3 jaja ili 200 gr sira) sa puno neskrobnog povrća (ovo može biti spremljeno na bilo koji način sa malo zdrave masnoće – putera, masti, zdravog ulja, samo ne pohovano i ne prženo u dubokom ulju) ili skrobne namirnice (pasulj, grašak, pirinač, sočivo, proso, krompir) sa puno povrća + druga polovina dnevne doze hleba

Užina: po potrebi, ako razmak između obroka to zahteva, 1-2 voćke ili šaka orašastih plodova

Večera: mali protein + neskrobno povrće… slično doručku, bez hleba.

Piti minimum 2 l vode na dan.

Jedanput nedeljno ili u 5 dana napraviti jedan visokokalorijski dan gde ćeš za ručak ili večeru pojesti ama baš sve što ti padne na pamet i što će moći da ti stane u stomak za taj jedan obrok… ostali obroci pametno.

Meni je ovaj sistem ishrane promenio život… ako ova moja priča nekome može da pomogne, ja ću biti presrećna. Uz to, iskreno preporučujem da svako ko se bori sa većim viškom otvori svoj dnevnik na forumu, puno je lakše uz podršku i savete ljudi koji imaju iste probleme. Normalno je i pokleknuti ponekad, imati krizu, pa nastaviti dalje pametno.

Leonida